1. |
Dobro veče
04:11
|
|||
|
Dobro veče Milka,
gde ste ljudske šklopocije,
ljubimo vam dušu,
navatarke tu su
da prekinemo sušu.
Biće da se pojede,
biće da se popije,
duša da se napoji,
telo da se dobije.
Od ove pesme do poslednje,
to ti je, što ti je.
Od ove pesme do poslednje,
to ti je, što ti je.
Od ove pesme do poslednje,
to ti je, što ti je.
Od ove pesme do poslednje,
to ti je od Škofje!
Škofja Loka, svevideće oko,
nebesa su nam blizu, tako smo visoko.
Čudesa su u ostavi,
ključ ću da ti dostavim,
sa bližnjima se pozdravi,
čuka će' ti ozdravi.
Bonsoir, bonsoir,
dobro došli na žur.
Bolje smo vas našli,
sada svi smo naši, ili sjaši!
Neko će se stezati,
a neko se i zezati,
neko će se skrivati, a neko pokazivati.
Neko će da izađe,
možda se predomisli.
Može da se pomisli
da sretni smo i pokisli.
Mi smo sado-hedonisti,
non-konformisti.
Nekad inadžije, a nekad mazohisti.
Al' nikad oportunisti!
Neko će da uzme
Neko će da pozajmi
Neko da nam udeli,
neko s nama podeli.
Mnogi nikad neće čuti našu muku,
ali će od radosti da nam prave buku!
Sa ulice u ulaz,
iz ulaza u lift,
iz lifta u stan,
iz stana u ostavu...
Da upoznaš postavu
ovog čudnog sastava,
izgubljenog recepta,
al' ostala je zastava:
Gde nas dve princeze i po koja krastava...
Ne loži se Škofja, spusti malo gas.
Sad je došlo vreme da zamasti se bas.
Crtaćemo pesme
što cure nam iz česme
kao da smo besne...
To je samo fol,
daj pojačaj ton,
čućeš rap and roll!
|
||||
2. |
Daniel
04:06
|
|||
|
Dobri moji
još postoji
retka lampa
sva u boji.
Može trampa?
Ili poklon?
Ili naklon
kao zaklon.
Smicalice i
kerefeke
kao neke
sive fleke.
Tu nas dave
pamet gnjave
duša boli
što smo goli.
Ti me nećeš
sutra zvati,
samo svrati
i naplati
Sve što imam
ja ću dati
osim jedne
sede vlati
ispod koje
prođu sati
prođu dani
natrpani.
Sve što se vidi sad je tama!
Sve što se čuje je tišina!
Sve što njuši strah u nama!
To je buka i galama!
To je samo diorama!
To je samo gola pretnja!
Zatvorska to je samo šetnja!
Zakonska to je samo smetnja
koja ruši
naše slike,
naše krike
i prilike...
Oni žele
naše duše
naše svetlo
da priguše.
Da mi je da sam Daniel,
da mi je da sam živ...
Da sam živa...
|
||||
3. |
Ljubim ti dušu
03:17
|
|||
|
Ti si mi uvek
na izvoru vira,
na vrhu papira
veliko slovo.
Ostatak od zbira,
ostatak od kuće,
ostatak od kifle,
od pomisli vruće.
I ti si mi uvek
kao konfeta,
kao trampeta,
moja silueta.
Na vrhu papira
slovo me dira
kao da ne zna
kao da igra...
Kao da kaže
kiliko je dobro
koliko je lepo
koliko te volim slepo
da diram
na vrhu papira,
tu u srcu
brzi ritam da sviram.
Kada te vidim
kako me vidiš,
kako se meni,
kako se odmah svidiš
i uživam...
Na vrhu papira
tvoje je mesto,
tvoj je presto
tvoje je svetlo.
Na vrhu papira
moj komad mira
kao da gleda,
ko da me stalno gleda, daaaaa.
Na vrhu sveta
Na vrhu sveta
Na vrhu sveta
cvet mi cveta.
Ide kroz kosu
tu iza uha,
tu iza uva,
tiho mi duva.
Tiho me pecka,
još tiše peče,
tu iza reke
koja sa vrha teče...
pa se uliva
dušo, dušo, dušo, dušo...
ljubim ti dušu,
ljubim ti dušu,
ljubim ti dušu,
ljubim ti dušu...
Ljubi mi dušu
Ljubi mi dušu
Ljubi mi dušu
Ljubim ti tvoju dušu – tu...
i uživam.
Tu iz daleka
moj svemir te čeka,
neka te reka
samo donese.
Ta luda reka,
taj ludi kamen,
taj ludi kremen,
samo da bude
na dohvat ruke,
samo ga baci
ja ću se snaći,
ja ću ga uvek naći!
Umesto tebe
da pali mi osmeh,
da greje mi dušu,
da kroji mi mapu.
Ljubim ti dušu
Ljubim ti dušu
Ljubim ti dušu
Ljubim ti dušu
Ljubi mi dušu
Ljubi mi dušu
Ljubi mi dušu
Ljubim ti tvoju dušu svu
i uživam.
|
||||
4. |
Okinawa San
04:30
|
|||
|
Ulica je moj brat
i šuma mi je brat
i beli pas koji penje se na sprat
i on takođe dođe mi brat.
A utvare dodiruju me,
za njih ovo praznik je
i zato stavljam na kocku sve,
ne želim ruke vezane.
I opet posle svega
moje reči su od neba!
A ti ne, ne, ne
ti ne čuješ me
samo sklopiš me ko novine
Ulica je moj brat
i šuma mi je brat
i beli pas koji penje se na sprat
i on takođe dođe mi brat.
Od šume vidim sve
što ljudima nedostaje.
Iako stavili su maske na maske
od mene teško kriju se.
Budi mi blizu
obliži meni rizlu
oko nas užas i strava
moje misli su od mrava.
Budi mi blizu
iako si još jedan u nizu
budi moj san i java
budi moja Okinava,
budi moja Okinava...
Ulica je moj brat
i šuma mi je brat
i beli pas koji penje se na sprat
i on takođe dođe mi brat.
A utvare dodiruju me
za njih ovo praznik je
i zato stavljam na kocku sve
ne želim ruke vezane.
Od šume vidim sve
što ljudima nedostaje
i kolika im je slika, a koliko kuca srce
što u pete svima sišlo je.
Kroz prozor vidim sve
što ljudima daleko je.
Iako stavili su maske na maske
od mene teško kriju se.
I opet posle svega
moje reči su od neba!
Budi mi blizu
obliži meni rizlu
oko nas užas i strava
moje misli su od mrava.
Budi mi blizu
iako si još jedan u nizu
budi moj san i java
budi moja Okinava.
Budi mi blizu
obliži meni rizlu
oko nas užas i strava
moje misli su od mrava.
Budi mi blizu
iako si još jedan u nizu
budi moj san i java
budi moja Okinava,
budi moja Okinava...
|
||||
5. |
Rukoslon
06:42
|
|||
|
Želje ti daje Rukoslon
Htenja ti daje Rukoslon
Ko zateže treger? Pa Rukoslon.
Ko puni ti ceger? Rukoslon.
Rukoslon, Rukoslon, Rukoslon, Rukoslon, Rukoslon...
Raketomanija u kraju tvom
Štedi se struja u kraju tvom
Sve mu na leđima što primi on,
jer ima snage za svačiji dom.
Rukoslon, Rukoslon, Rukoslon, Rukoslon, Rukoslon...
Ruku ti daje, Rukoslon
Pipak ti daje, Rukoslon
Surlu ti daje, Rukoslon
I prsluk ti daje, Rukoslon
Ruku ti daje, Rukoslon
Pipak ti daje, Rukoslon
Surlu ti daje, Rukoslon
I prsluk ti daje, Rukoslon
Rukoslon, Rukoslon...
I srce ti daje dok mu gorivo traje
I ručak ti daje iz njegove staje,
iz njegove bašte, iza garaže,
iza tog brega punog muke i stega
da popravi svakom,
računaj na njega, računaj na njega, računaj na njega
Rukoslon, Rukoslon, Rukoslon, Rukoslon, Rukoslon...
Kad nakrivi kačket, Rukoslon
i namigne triput, Rukoslon.
Budi mu usput, na popravnom,
budi mu ispred da se osloni slon,
jer teško hoda, Rukoslon,
beleži milje, Rukoslon,
puni podatke, Rukoslon,
sklapa ostatke, Rukoslon.
Rukoslon, Rukoslon, Rukoslon, Rukoslon, Rukoslon...
Još jednom će proći tvojom ulicom,
na izmaku snaga pod bujicom
i svi će da kažu kakav bio je on,
a samo njegov san u omotu svom
će zauvek biti njegov videodrom,
njegov prelaki dron.
Kao pena je tona u usnulom...
Rukoslon, Rukoslon, Rukoslon, Rukoslon, Rukoslon...
Rukoslon, Rukoslon, Rukoslon, Rukoslon, Rukoslon...
|
||||
6. |
||||
|
Nikad niko,
nikad, nikad nikako-o
tome nije
nikad ni razmišljao.
Nikad niko,
nikad, nikad nikako-o
tome nije
pravi značaj davao.
Prozri me
kao lakmus test.
A prikaži me
kao of the best.
Obeleži me
preko stranice.
Odvedi me
preko granice.
Nikad niko,
nikad, nikad nikako-o
tome nije
nikad ni razmišljao.
Nikad niko,
nikad, nikad nikako-o
tome nije
pravi značaj davao.
Proburazi me.
Kasno sunce je,
burazere
raspameti se,
uvaži me
barem nekome,
oko mene sad
sve daleko je.
Nikad niko,
nikad, nikad nikako-o
tome nije
nikad ni razmišljao.
Nikad niko,
nikad, nikad nikako-o
tome nije
pravi značaj davao.
Nikad niko,
nikad, nikad nikako-o
tome nije
nikad ni razmišljao
Nikad niko,
nikad, nikad nikako-o
tome nije
pravi značaj davao.
Nikad niko...
|
||||
7. |
Osmeli se
03:45
|
|||
|
Lek da poželim,
sve da izbelim,
srcem da merim,
dušom da se selim, odmeram.
Za sat se pomeram.
Sad se selim,
sad se veselim,
osmelim, velim,
daj da se selim, u raj
sa smelim
i neveselim
muku da delim
bila bih naj, u oku tvom
nebo staklenom.
Imam celi
rekord smeli
da obaram.
Imam celi
rekord smeli...
Noći mi kratke
za sve zadatke,
dani još kraći
kako ću se snaći, u planu tom,
nebopaklenom?
Vreme delim
sa kime želim.
Mehur mi teče,
kao suza peče
u oku mom,
vidu dalekom
Imam celi
rekord smeli
da obaram.
Imam celi
rekord smeli...
Imam celi
rekord smeli
da obaram.
Imam celi
rekord smeli...
Sad se selim,
sad se veselim,
osmelim, velim,
daj da se selim, u raj
sa smelim
i neveselim
muku da delim
bila bih naj, u oku tvom.
Imam celi
rekord smeli
da obaram.
Imam celi
rekord smeli...
Imam celi
rekord smeli
da obaram.
Imam celi
rekord smeli...
|
||||
8. |
Teleportija
05:03
|
|||
|
Svet se čini većim
kada te ja učinim srećnim.
Svet se čini lepšim
kada te ja grlim i tešim.
Kada mi kroz prozor daš
ono što treba mi baš
tame da se rešim
ispravi me ako grešim,
to je svetlosna
teleportija...
Teleportija, teleportija, teleportija, teleportija,
teleportija, teleportija, teleportija, teleportija
celog ovog sna, celog ovog sna, celog ovog sna, celog ovog sna,
celog ovog sna, celog ovog sna, celog ovog sna, celog ovog sna.
Čestice u meni
zapakuj i zameni,
veru za veru promeni,
meru za meru izmeri.
To što treba mi baš
kod tebe je, samo da znaš.
Kosmos u meni
proradi trećoj smeni.
To je kosmička
teleportija.
Teleportija, teleportija, teleportija, teleportija,
teleportija, teleportija, teleportija, teleportija
celog ovog sna, celog ovog sna, celog ovog sna, celog ovog sna,
celog ovog sna, celog ovog sna, celog ovog sna, celog ovog sna.
|
||||
9. |
Najbolja drugarice
05:00
|
|||
|
I draga moja,
kao da zauvek
nas dve iz istog kroja,
najbolja drugarice...
I prva moja
koliko voliš me...
Mislim da je volja tvoja
da sam pored tebe bolja.
O draga moja
istog smo soja.
Iste nas nade vežu
i kada muke stežu.
I tiho je
i kada glasno je.
I kada nisam svoja
i tada tvoja sam
I sudbine
iza tačke skrivane,
koliko meni znači,
ah koliko meni je
to najvažnije.
Ah koliko meni je
to najsnažnije.
Ah koliko meni je
to najvažnije
Ah koliko meni je
to najsnažnije.
Ah koliko meni je
to najvažnije
Ah koliko meni je
to najsnažnije.
I draga moja
kao da zauvek
nas dve iz istog kroja,
najbolja drugarice
I uvek će
kad sama nestanem
ostati tvoja boja
da se ne bojimo
O draga moja,
o kako brinemo,
iako ipak znamo
da se nebu vinemo
A evo opet
koliko smejemo se
k'o da smo zalivene,
najbolja drugarice
I zato stegni me
kada je najteže,
kada je sve uz vetar
jedino si skrovište
I drago je...
I stvarno dobro je.
Prišivena senka tvoja,
ti si svetlo mojih boja
I sudbine
iza tačke skrivane,
koliko meni znači,
ah koliko meni je
to najvažnije.
Ah koliko meni je
to najsnažnije.
Ah koliko meni je
to najvažnije
Ah koliko meni je
to najsnažnije.
Ah koliko meni je
to najvažnije
Ah koliko meni je
to najsnažnije.
|
||||
10. |
Laku noć
04:51
|
|||
|
Da prozborimo koju, pred spavanje molim.
Samoj sebi govorim, samu sebe slušam,
dok jecaj penuša i bol mi se ogleda,
namešta frizuru, popravlja šminku,
proba još jedne cipele nove...
Sad kad si prežderan, napojen, bez pogleda,
pred spavanje pogledaj,
počupaj, sutra sadi.
Jer čovek samo to i radi - čupa pa sadi,
dok deca negde puzeći umiru od gladi.
Tako da tvoje zadovoljstvo samo tebe radi,
tvoj uspeh je ispred, dok te pozadi šejtan gladi, pa nagradi.
Stalno vuče u stranu, pa ti smetaju svi na televiziji i estradi,
u kafani, na ulici, bolnici, krečani...
Smeta ti komšija što za policiju radi
Smeta ti žamor dece u zgradi
Smeta ti gumeno đubre u pejzažnoj promenadi
Smeta ti nepravda što se neistinom sladi
Smeta ti pravda kad nije na tvojoj strani.
A boli te tuđa krava luđa što ne crkne od gladi
dok samozadovoljstvo, uspeh, opijati i konfor
neopravdano drže tvoju kičmu pravo,
dok te mori i kadi
to što negde opet deca puzeći umiru od gladi.
I ti znaš da ni sutra u osvit,
kao ni sada pred nemiran san,
nećeš biti nevin i čist, ni svetao kao dan,
jer će te buditi petao crni, kljucajući kroz san
o životu tamo negde gde je uspeh opravdan.
Nemoj da ti bude muka što ti ja ovde drobim,
nemoj da si kivan na mene, pokušavam kroz tebe da vodim
svoju dušu koju ište neman, dok jecaj penuša, i ja sebe slušam
i sama se sebe do ponoći gnušam, jer negde u tami, neki u mukama sami, od gladi umiru, mališani...
Opravdanje za nepostupke nemam, a nadamnom se stuštila neman,
steže mi gležnjeve hladne, hoće da zaboravim gladne.
Traži da mutiram dušu,
da pljusak pretvorim u sušu, da popijem i požderem,
bezbrižno legnem, u san utonem, zaklopim oba oka,
zašijem obe usne,
zapušim uši i nos, svetom vodom zalijem ponos,
prenebregnem sopstvenu nemoć...
Da sakrijem se iza pohvala tuđih, dok stotine krava luđih, ne krepa u blatu zalivene ludilom pohlepe moćnih,
što nikad nisu uzeli u ruku nečiju malenu šaku,
da osete u svom paklu,
kako je kad nevin stradaš, gladan, malen, iščezao,
da nemaju šta da spuste u raku...
Sve se može, sve se može,
ne boj se svoje ni tuđe boje kože.
Plaši se boje duše svoje,
bila ona purpurna il' zeleno-siva
deca nam ni za šta nikad nisu kriva,
deca nam ni za šta nikad nisu kriva,
deca nam ni za šta nikad nisu kriva,
deca nam ni za šta nikad nisu kriva,
deca nam ni za šta nikad nisu kriva,
deca nam ni za šta nikad nisu kriva,
deca nam ni za šta nikad nisu kriva,
deca nam ni za šta nikad nisu kriva.
Šta ste se stisli, šta ste se stisli?
Pustite svoju dušu da misli!
Šta ste se stisli, šta ste se stisli?
Pustite svoju dušu da misli!
Šta ste se stisli, šta ste se stisli?
Pustite svoju dušu da misli!
Tebi govorim, a sebe slušam,
sama se sebe, dok govorim, gnušam.
Laku noć.
|
||||
Škofja Loka Belgrade, Serbia
Škofja Loka je vokalno instrumentalni sastav iz Beograda koji predstavlja pevajući i svirajući entitet promenljivog oblika i čvrstog stava. Ovaj pop-rock-elektro-pank bend broji desert članova u punom sastavu- dve frontmenke u svojstvu vokala sa pratećim orkestrom bubnjeva, basa, gitara, udaraljki, duvačke sekcije, ukulele… ... more
If you like Škofja Loka, you may also like:
Red Snapper (Lo35)
by Red Snapper
featured on Bandcamp Radio Feb 18, 2020
go to album
featured on Bandcamp Radio Jan 16, 2018
go to album
featured on Bandcamp Radio Jan 26, 2016
go to album
featured on Bandcamp Radio Sep 22, 2015
go to album
featured on Bandcamp Radio Feb 20, 2023
go to album
Cinemice (Remastered 2021)
by antennasia
Originally released in 2005, the Japanese band's hidden gem—a blur of pop, downtempo, and vocal jazz—gets a long-overdue upgrade.
go to album
23 Bluebird St., Velo-City (Remastered 2021)
by antennasia
The 2006 LP by Japanese experimental pop outfit Antennasia, a dreamy and airy affair, gets a remaster and re-release.
go to album
